Pomoćnik gradonačelnika Beograda Borko Milosavljević predstavio je danas u Starom dvoru Strategiju razvoja grada Beograda do 2021. godine. U prisustvu gradonačelnika Beograda Siniše Malog, njegovog zamenika Andreje Mladenovića,  pomoćnika gradonačelnika Slobodana Milosavljevića, predsednika Skupštine grada Nikole Nikodijevića, njegove zamenice Andree Radulović, članova Gradskog veća,  gradskih sekretara i direktora gradskih javnih komunalnih preduzeća, Borko Milosavljević predstavio je ovaj krovni strateški dokument kojim se jasno definišu ključni pravci razvoja grada do 2021. godine.

Milosavljević je istakao da Strategija trasira glavne pravce razvoja Beograda, ali obuhvata i sve što je postignuto tokom prethodne dve godine. 

– Nadam se da je ovo projekat koji će okrenuti stranicu ne samo u Beogradu već i na višim nivoima, da strateški dokumenti ne budu mrtvo slovo na papiru, već zaista linija vodilja svim generacijama koje budu nasleđivale rukovođenje gradom i državom, kako ne bi polazili uvek od početka, već da imamo osnov i putokaz koji će nas voditi. Zato ovaj dokument ima jasno određene strateške ciljeve, mere i akcioni plan – rekao je u uvodu Borko Milosavljević, istakavši da Strategija grada Beograda nije spisak lepih želja, već dokument koji jasno definiše ciljeve koje na bazi određenih indikatora svako može da proveri i uporedi.

Pomoćnik gradonačelnika istakao je da Strategija grada definiše viziju, misiju i strateške ciljeve, a u okviru njih prioritete, mere i indikatore. 

– Vizija glavnog grada podrazumeva da Beograd mora biti urban, održiv, odgovoran, dinamičan i razvijen evropski region. Misija grada jasno je definisana kroz tri ključna parametra, a to su odgovorno, transparentno i efikasno upravljanje javnim poslovima, resursima i Gradskom upravom, potom konstantno unapređenje kvaliteta života i na kraju pozicioniranje Beograda kao savremene evropske metropole, privrednog, obrazovnog, turističkog i kulturnog centra ovog dela Evrope. Suština naše strategije je fokusiranje na kvalitet života, na visoki standard svakog našeg sugrađanina. Da bi se to ostvarilo, definisali smo osam strateških ciljeva – rekao je Milosavljević.

Predstavljajući prvi strateški cilj, konkurentnu privredu baziranu na znanju, Borko Milosavljević istakao je da je on jedan od ključnih prioriteta u omogućavanju boljeg kvaliteta života. 

– U okviru ovog strateškog cilja definisana su četiri ključna prioriteta: razvoj podsticajnog preduzetničkog okruženja, ciljano privlačenje investicija, razvoj privrede zasnovane na znanju i inovacijama i razvoj ljudskih resursa za potrebe tržišta rada. Iz tih prioriteta proizilaze ključni indikatori koji služe kao osnov za praćenje ispunjenosti prioriteta, a to su dostignuta stopa zaposlenosti od 65 odsto u 2021. godini, prosečna stopa rasta BDP-a od četiri odsto na godišnjem nivou do 2021. godine i prosečna stopa rasta investicija od 5,5 odsto na godišnjem nivou do 2021. godine – rekao je Milosavljević.

Pametan urbani razvoj Beograda na dve evropske reke je drugi strateški cilj, koji naglašava potencijal i resurse koje ima glavni grad, naglasio je pomoćnik gradonačelnika. 

– Prvi prioritet je stvaranje preduslova  za pametan urbani razvoj Beograda koji podrazumeva pokrivenost planskim dokumentima, a potom slede planski regulisan i kontrolisan urbani razvoj Beograda i podrška investicionim projektima koja podrazumeva podsticanje brzog razvoja.  Unapređen identitet grada kao treći prioritet  podrazumeva da se svaki od naših sugrađana zaista oseti kao pripadnik ovog grada, negujući kulturni i istorijski identitet, a četvrti prioritet jeste efikasno upravljanje imovinom u javnoj svojini. Indikatori podrazumevaju uspostavljene standarde uređenja javnog prostora, uspostavljanje urbanističkog GIS-a do 2018, usvajanje strategije pametnog urbanog razvoja do 2019, usvajanje minimum 60 novih planova regulacije do 2021, izgradnju i rekonstrukciju minimum pet objekata kulture do 2021. godine i uspostavljanje bolje pozicije Beograda na rang-listama gradova prema kvalitetu života – istakao je Borko Milosavljević.

Govoreći o održivoj mobilnosti za interaktivni razvoj grada kao trećem strateškom cilju, Milosavljević je naglasio potrebu za izmenom hijerarhije u javnom saobraćaju. 

– Pešaci moraju biti na prvom mestu, potom biciklisti, pa javni prevoz i razvoj automobilizma. Zbog toga su prioriteti povećana pristupačnost grada, održiva mobilnost centralne gradske zone, razvoj privrednih zona i logistike i usaglašenost saobraćajnog sistema sa potrebama građana. Oni će se pratiti kroz povećanje udela pešaka i biciklista za dva do pet odsto, izgradnju 100 kilometara novih staza do 2021. godine, uspostavljanje definisanog koncepta razvoja gradske logistike do 2021. godine, unapređene uslove za sve učesnike u saobraćaju i stvaranje preduslova za izgradnju prve linije metroa – kazao je pomoćnik gradonačelnika.

Kvalitetnije i ekonomičnije usluge za sve građane kao četvrti prioritet podrazumevaju unapređenje kvaliteta i obuhvata komunalne infrastrukture, stvaranje okvira za visokokvalitetne komunalne usluge i unapređenje nivoa informisanosti i komunikacije sa građanima, ukazao je Milosavljević. 

– To podrazumeva da 90 odsto korisnika bude pokriveno vodovodom do 2021, 80 do 90 odsto kanalizacijom, prečišćavanje ukupno 10 odsto otpadnih voda, procenat reciklaže od 20 odsto, smanjenje gubitaka u vodovodnoj mreži za pet odsto, da svi korisnici budu pokriveni uslugom organizovanog sakupljanja otpada do 2021. godine i povećanje koeficijenta efikasnosti javnih i komunalnih preduzeća preko jedan do 2018. godine – naglasio je pomoćnik gradonačelnika.

Energetski resursi kao razvojna šansa i jedan od strateških ciljeva podrazumevaju da Beograd mora da vodi računa o energiji, a oni se baziraju na unapređenju energetske infratsrukture, energetske efikasnosti i institucionalnom ambijentu za razvoj energetskih sistema i pružanje kvalitetnih usluga. 

– Ključni indikatori za praćenje su smanjenje gubitaka u toplovodnoj mreži za 30 odsto do 2021, naplata od 85 i 90 odsto za poslovni i stambeni prostor, funkcionalno povezivanje tri toplane i njihovih grejnih područja, gašenje svih individualnih i blokovskih kotlarnica koje koriste ugalj i mazut i učešće od 25 odsto toplotne energije iz TENT-a u sustemu daljinskog grejanja do 2021. godine – rekao je Milosavljević.

Kao jedan od strateških ciljeva Milosavljević je naveo i princip održivog, otpornog i obnovljivog grada čiji su prioriteti zaštita i unapređenje kvaliteta činilaca životne sredine, očuvanje biodiverziteta, prirodnih vrednosti i zaštićenih prirodnih dobara i razvoj institucionalnog sistema za upravljanje, monitoring i izveštavanje o životnoj sredini. Kao indikatori postavljeni su ciljevi da se do 2021. godine zagađenje smanji za pet odsto, povećaju zelene površine za 20 odsto, uspostavi jedinstveni informacioni sistem i poveća broj mernih mesta za monitoring sa 169 na 187.
Grad Beograd je socijalno odgovoran grad i zato su naš prioritet diversifikovane, dostupne i kvalitetne socijalne usluge, unapređenje kulture i sporta kao i infrastrukture socijalnog razvoja, istakao je Borko Milosavljević. 

– Ovi prioriteti meriće se preko pet ključnih indikatora: uspostavljanja jedinstvenog sistema korisnika socijalnih prava i usluga do 2019, usvajanja Strategije stanovanja grada do 2018, povećanja kulturnih sadržaja za 30 odsto do 2021, povećanja broja dece i mladih koji se bave sportom za 15 odsto i realizaciju 80 odsto planova investiranja u objekte i opremu ustanova primarne zdravstvene zaštite do 2021. godine – rekao je on.

Kao osmi strateški cilj Milosavljević je istakao uspostavljanje efikasnije uprave, čiji su prioriteti unapređenje organizacije Grada Beograda i koordinacije sa gradskim opštinama, uspostavljanje modernog službeničkog sistema i modernizacija procesa rada organa grada. 

– Ovako postavljena Gradska uprava meriće se prema postignutim rezultatima da svi zakoni u vezi sa položajem i organizacijom grada budu izmenjeni u skladu sa inicijativama grada do 2021. godine, zatim implementiran službenički sistem, povećano učešće građana u donošenju gradskih odluka i povećano učešće građana i privrednih subjekata u korišćenju elektronske usluge Gradske uprave do 2021. godine  – konstatovao je Borko Milosavljević.

Pomoćnik gradonačelnika posebno je na kraju predstavljanja Strategije grada zahvalio radnoj grupi Grada Beograda, Regionalnoj agenciji za razvoj i evropske integracije Grada Beograda i Palgo centru na predanom radu u izradi ovog krovnog dokumenta glavnog grada.


Opširnije: http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1736731-predstavljena-strategija-razvoja-grada-beograda-do-2021-godine_2/#prettyPhoto
 

We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…