Milosavljević je istakao da Strategija trasira glavne pravce razvoja Beograda, ali obuhvata i sve što je postignuto tokom prethodne dve godine. 

– Nadam se da je ovo projekat koji će okrenuti stranicu ne samo u Beogradu već i na višim nivoima, da strateški dokumenti ne budu mrtvo slovo na papiru, već zaista linija vodilja svim generacijama koje budu nasleđivale rukovođenje gradom i državom, kako ne bi polazili uvek od početka, već da imamo osnov i putokaz koji će nas voditi. Zato ovaj dokument ima jasno određene strateške ciljeve, mere i akcioni plan – rekao je u uvodu Borko Milosavljević, istakavši da Strategija grada Beograda nije spisak lepih želja, već dokument koji jasno definiše ciljeve koje na bazi određenih indikatora svako može da proveri i uporedi.

Pomoćnik gradonačelnika istakao je da Strategija grada definiše viziju, misiju i strateške ciljeve, a u okviru njih prioritete, mere i indikatore. 

– Vizija glavnog grada podrazumeva da Beograd mora biti urban, održiv, odgovoran, dinamičan i razvijen evropski region. Misija grada jasno je definisana kroz tri ključna parametra, a to su odgovorno, transparentno i efikasno upravljanje javnim poslovima, resursima i Gradskom upravom, potom konstantno unapređenje kvaliteta života i na kraju pozicioniranje Beograda kao savremene evropske metropole, privrednog, obrazovnog, turističkog i kulturnog centra ovog dela Evrope. Suština naše strategije je fokusiranje na kvalitet života, na visoki standard svakog našeg sugrađanina. Da bi se to ostvarilo, definisali smo osam strateških ciljeva – rekao je Milosavljević.

Predstavljajući prvi strateški cilj, konkurentnu privredu baziranu na znanju, Borko Milosavljević istakao je da je on jedan od ključnih prioriteta u omogućavanju boljeg kvaliteta života. 

– U okviru ovog strateškog cilja definisana su četiri ključna prioriteta: razvoj podsticajnog preduzetničkog okruženja, ciljano privlačenje investicija, razvoj privrede zasnovane na znanju i inovacijama i razvoj ljudskih resursa za potrebe tržišta rada. Iz tih prioriteta proizilaze ključni indikatori koji služe kao osnov za praćenje ispunjenosti prioriteta, a to su dostignuta stopa zaposlenosti od 65 odsto u 2021. godini, prosečna stopa rasta BDP-a od četiri odsto na godišnjem nivou do 2021. godine i prosečna stopa rasta investicija od 5,5 odsto na godišnjem nivou do 2021. godine – rekao je Milosavljević.

Pametan urbani razvoj Beograda na dve evropske reke je drugi strateški cilj, koji naglašava potencijal i resurse koje ima glavni grad, naglasio je pomoćnik gradonačelnika. 

– Prvi prioritet je stvaranje preduslova  za pametan urbani razvoj Beograda koji podrazumeva pokrivenost planskim dokumentima, a potom slede planski regulisan i kontrolisan urbani razvoj Beograda i podrška investicionim projektima koja podrazumeva podsticanje brzog razvoja.  Unapređen identitet grada kao treći prioritet  podrazumeva da se svaki od naših sugrađana zaista oseti kao pripadnik ovog grada, negujući kulturni i istorijski identitet, a četvrti prioritet jeste efikasno upravljanje imovinom u javnoj svojini. Indikatori podrazumevaju uspostavljene standarde uređenja javnog prostora, uspostavljanje urbanističkog GIS-a do 2018, usvajanje strategije pametnog urbanog razvoja do 2019, usvajanje minimum 60 novih planova regulacije do 2021, izgradnju i rekonstrukciju minimum pet objekata kulture do 2021. godine i uspostavljanje bolje pozicije Beograda na rang-listama gradova prema kvalitetu života – istakao je Borko Milosavljević.

Govoreći o održivoj mobilnosti za interaktivni razvoj grada kao trećem strateškom cilju, Milosavljević je naglasio potrebu za izmenom hijerarhije u javnom saobraćaju. 

– Pešaci moraju biti na prvom mestu, potom biciklisti, pa javni prevoz i razvoj automobilizma. Zbog toga su prioriteti povećana pristupačnost grada, održiva mobilnost centralne gradske zone, razvoj privrednih zona i logistike i usaglašenost saobraćajnog sistema sa potrebama građana. Oni će se pratiti kroz povećanje udela pešaka i biciklista za dva do pet odsto, izgradnju 100 kilometara novih staza do 2021. godine, uspostavljanje definisanog koncepta razvoja gradske logistike do 2021. godine, unapređene uslove za sve učesnike u saobraćaju i stvaranje preduslova za izgradnju prve linije metroa – kazao je pomoćnik gradonačelnika.

Kvalitetnije i ekonomičnije usluge za sve građane kao četvrti prioritet podrazumevaju unapređenje kvaliteta i obuhvata komunalne infrastrukture, stvaranje okvira za visokokvalitetne komunalne usluge i unapređenje nivoa informisanosti i komunikacije sa građanima, ukazao je Milosavljević. 

– To podrazumeva da 90 odsto korisnika bude pokriveno vodovodom do 2021, 80 do 90 odsto kanalizacijom, prečišćavanje ukupno 10 odsto otpadnih voda, procenat reciklaže od 20 odsto, smanjenje gubitaka u vodovodnoj mreži za pet odsto, da svi korisnici budu pokriveni uslugom organizovanog sakupljanja otpada do 2021. godine i povećanje koeficijenta efikasnosti javnih i komunalnih preduzeća preko jedan do 2018. godine – naglasio je pomoćnik gradonačelnika.

Energetski resursi kao razvojna šansa i jedan od strateških ciljeva podrazumevaju da Beograd mora da vodi računa o energiji, a oni se baziraju na unapređenju energetske infratsrukture, energetske efikasnosti i institucionalnom ambijentu za razvoj energetskih sistema i pružanje kvalitetnih usluga. 

– Ključni indikatori za praćenje su smanjenje gubitaka u toplovodnoj mreži za 30 odsto do 2021, naplata od 85 i 90 odsto za poslovni i stambeni prostor, funkcionalno povezivanje tri toplane i njihovih grejnih područja, gašenje svih individualnih i blokovskih kotlarnica koje koriste ugalj i mazut i učešće od 25 odsto toplotne energije iz TENT-a u sustemu daljinskog grejanja do 2021. godine – rekao je Milosavljević.

Kao jedan od strateških ciljeva Milosavljević je naveo i princip održivog, otpornog i obnovljivog grada čiji su prioriteti zaštita i unapređenje kvaliteta činilaca životne sredine, očuvanje biodiverziteta, prirodnih vrednosti i zaštićenih prirodnih dobara i razvoj institucionalnog sistema za upravljanje, monitoring i izveštavanje o životnoj sredini. Kao indikatori postavljeni su ciljevi da se do 2021. godine zagađenje smanji za pet odsto, povećaju zelene površine za 20 odsto, uspostavi jedinstveni informacioni sistem i poveća broj mernih mesta za monitoring sa 169 na 187.
Grad Beograd je socijalno odgovoran grad i zato su naš prioritet diversifikovane, dostupne i kvalitetne socijalne usluge, unapređenje kulture i sporta kao i infrastrukture socijalnog razvoja, istakao je Borko Milosavljević. 

– Ovi prioriteti meriće se preko pet ključnih indikatora: uspostavljanja jedinstvenog sistema korisnika socijalnih prava i usluga do 2019, usvajanja Strategije stanovanja grada do 2018, povećanja kulturnih sadržaja za 30 odsto do 2021, povećanja broja dece i mladih koji se bave sportom za 15 odsto i realizaciju 80 odsto planova investiranja u objekte i opremu ustanova primarne zdravstvene zaštite do 2021. godine – rekao je on.

Kao osmi strateški cilj Milosavljević je istakao uspostavljanje efikasnije uprave, čiji su prioriteti unapređenje organizacije Grada Beograda i koordinacije sa gradskim opštinama, uspostavljanje modernog službeničkog sistema i modernizacija procesa rada organa grada. 

– Ovako postavljena Gradska uprava meriće se prema postignutim rezultatima da svi zakoni u vezi sa položajem i organizacijom grada budu izmenjeni u skladu sa inicijativama grada do 2021. godine, zatim implementiran službenički sistem, povećano učešće građana u donošenju gradskih odluka i povećano učešće građana i privrednih subjekata u korišćenju elektronske usluge Gradske uprave do 2021. godine  – konstatovao je Borko Milosavljević.

Pomoćnik gradonačelnika posebno je na kraju predstavljanja Strategije grada zahvalio radnoj grupi Grada Beograda, Regionalnoj agenciji za razvoj i evropske integracije Grada Beograda i Palgo centru na predanom radu u izradi ovog krovnog dokumenta glavnog grada.

Opširnije: http://www.beograd.rs/lat/beoinfo/1736731-predstavljena-strategija-razvoja-grada-beograda-do-2021-godine_2/#prettyPhoto