Милосављевић је истакао да Стратегија трасира главне правце развоја Београда, али обухвата и све што је постигнуто током претходне две године.
– Надам се да је ово пројекат који ће окренути страницу не само у Београду већ и на вишим нивоима, да стратешки документи не буду мртво слово на папиру, већ заиста линија водиља свим генерацијама које буду наслеђивале руковођење градом и државом, како не би полазили увек од почетка, већ да имамо основ и путоказ који ће нас водити. Зато овај документ има јасно одређене стратешке циљеве, мере и акциони план – рекао је у уводу Борко Милосављевић, истакавши да Стратегија града Београда није списак лепих жеља, већ документ који јасно дефинише циљеве које на бази одређених индикатора свако може да провери и упореди.
Помоћник градоначелника истакао је да Стратегија града дефинише визију, мисију и стратешке циљеве, а у оквиру њих приоритете, мере и индикаторе.
– Визија главног града подразумева да Београд мора бити урбан, одржив, одговоран, динамичан и развијен европски регион. Мисија града јасно је дефинисана кроз три кључна параметра, а то су одговорно, транспарентно и ефикасно управљање јавним пословима, ресурсима и Градском управом, потом константно унапређење квалитета живота и на крају позиционирање Београда као савремене европске метрополе, привредног, образовног, туристичког и културног центра овог дела Европе. Суштина наше стратегије је фокусирање на квалитет живота, на високи стандард сваког нашег суграђанина. Да би се то остварило, дефинисали смо осам стратешких циљева – рекао је Милосављевић.
Представљајући први стратешки циљ, конкурентну привреду базирану на знању, Борко Милосављевић истакао је да је он један од кључних приоритета у омогућавању бољег квалитета живота.
– У оквиру овог стратешког циља дефинисана су четири кључна приоритета: развој подстицајног предузетничког окружења, циљано привлачење инвестиција, развој привреде засноване на знању и иновацијама и развој људских ресурса за потребе тржишта рада. Из тих приоритета произилазе кључни индикатори који служе као основ за праћење испуњености приоритета, а то су достигнута стопа запослености од 65 одсто у 2021. години, просечна стопа раста БДП-а од четири одсто на годишњем нивоу до 2021. године и просечна стопа раста инвестиција од 5,5 одсто на годишњем нивоу до 2021. године – рекао је Милосављевић.
Паметан урбани развој Београда на две европске реке је други стратешки циљ, који наглашава потенцијал и ресурсе које има главни град, нагласио је помоћник градоначелника.
– Први приоритет је стварање предуслова за паметан урбани развој Београда који подразумева покривеност планским документима, а потом следе плански регулисан и контролисан урбани развој Београда и подршка инвестиционим пројектима која подразумева подстицање брзог развоја. Унапређен идентитет града као трећи приоритет подразумева да се сваки од наших суграђана заиста осети као припадник овог града, негујући културни и историјски идентитет, а четврти приоритет јесте ефикасно управљање имовином у јавној својини. Индикатори подразумевају успостављене стандарде уређења јавног простора, успостављање урбанистичког ГИС-а до 2018, усвајање стратегије паметног урбаног развоја до 2019, усвајање минимум 60 нових планова регулације до 2021, изградњу и реконструкцију минимум пет објеката културе до 2021. године и успостављање боље позиције Београда на ранг-листама градова према квалитету живота – истакао је Борко Милосављевић.
Говорећи о одрживој мобилности за интерактивни развој града као трећем стратешком циљу, Милосављевић је нагласио потребу за изменом хијерархије у јавном саобраћају.
– Пешаци морају бити на првом месту, потом бициклисти, па јавни превоз и развој аутомобилизма. Због тога су приоритети повећана приступачност града, одржива мобилност централне градске зоне, развој привредних зона и логистике и усаглашеност саобраћајног система са потребама грађана. Они ће се пратити кроз повећање удела пешака и бициклиста за два до пет одсто, изградњу 100 километара нових стаза до 2021. године, успостављање дефинисаног концепта развоја градске логистике до 2021. године, унапређене услове за све учеснике у саобраћају и стварање предуслова за изградњу прве линије метроа – казао је помоћник градоначелника.
Квалитетније и економичније услуге за све грађане као четврти приоритет подразумевају унапређење квалитета и обухвата комуналне инфраструктуре, стварање оквира за висококвалитетне комуналне услуге и унапређење нивоа информисаности и комуникације са грађанима, указао је Милосављевић.
– То подразумева да 90 одсто корисника буде покривено водоводом до 2021, 80 до 90 одсто канализацијом, пречишћавање укупно 10 одсто отпадних вода, проценат рециклаже од 20 одсто, смањење губитака у водоводној мрежи за пет одсто, да сви корисници буду покривени услугом организованог сакупљања отпада до 2021. године и повећање коефицијента ефикасности јавних и комуналних предузећа преко један до 2018. године – нагласио је помоћник градоначелника.
Енергетски ресурси као развојна шанса и један од стратешких циљева подразумевају да Београд мора да води рачуна о енергији, а они се базирају на унапређењу енергетске инфраструктуре, енергетске ефикасности и институционалном амбијенту за развој енергетских система и пружање квалитетних услуга.
– Кључни индикатори за праћење су смањење губитака у топловодној мрежи за 30 одсто до 2021, наплата од 85 и 90 одсто за пословни и стамбени простор, функционално повезивање три топлане и њихових грејних подручја, гашење свих индивидуалних и блоковских котларница које користе угаљ и мазут и учешће од 25 одсто топлотне енергије из ТЕНТ-а у систему даљинског грејања до 2021. године – рекао је Милосављевић.
Као један од стратешких циљева Милосављевић је навео и принцип одрживог, отпорног и обновљивог града чији су приоритети заштита и унапређење квалитета чинилаца животне средине, очување биодиверзитета, природних вредности и заштићених природних добара и развој институционалног система за управљање, мониторинг и извештавање о животној средини. Као индикатори постављени су циљеви да се до 2021. године загађење смањи за пет одсто, повећају зелене површине за 20 одсто, успостави јединствени информациони систем и повећа број мерних места за мониторинг са 169 на 187.
Град Београд је социјално одговоран град и зато су наш приоритет диверсификоване, доступне и квалитетне социјалне услуге, унапређење културе и спорта као и инфраструктуре социјалног развоја, истакао је Борко Милосављевић.
– Ови приоритети мериће се преко пет кључних индикатора: успостављања јединственог система корисника социјалних права и услуга до 2019, усвајања Стратегије становања града до 2018, повећања културних садржаја за 30 одсто до 2021, повећања броја деце и младих који се баве спортом за 15 одсто и реализацију 80 одсто планова инвестирања у објекте и опрему установа примарне здравствене заштите до 2021. године – рекао је он.
Као осми стратешки циљ Милосављевић је истакао успостављање ефикасније управе, чији су приоритети унапређење организације Града Београда и координације са градским општинама, успостављање модерног службеничког система и модернизација процеса рада органа града.
– Овако постављена Градска управа мериће се према постигнутим резултатима да сви закони у вези са положајем и организацијом града буду измењени у складу са иницијативама града до 2021. године, затим имплементиран службенички систем, повећано учешће грађана у доношењу градских одлука и повећано учешће грађана и привредних субјеката у коришћењу електронске услуге Градске управе до 2021. године – констатовао је Борко Милосављевић.
Помоћник градоначелника посебно је на крају представљања Стратегије града захвалио радној групи Града Београда, Регионалној агенцији за развој и европске интеграције Града Београда и Палго центру на преданом раду у изради овог кровног документа главног града.
Опширније: http://www.beograd.rs/cir/beoinfo/1736731-predstavljena-strategija-razvoja-grada-beograda-do-2021-godine_2/